Ispunjenost je opisana kao pozitivno, poželjno stanje zasnovano na značajnom poboljšanju u odnosu na trenutne okolnosti. Ispunjenost podrazumeva osećati se redovno veoma dobro. U praksi, ljudi se osećaju nekada dobro, nekada loše. Značenje ispunjenosti, izgleda kao da podrazumeva stalno pozitivan afekat.
Za ideal o ispunjenom životu predstavljenom u našoj kulturi, varljiva ideja trajanja zauzima centralno mesto. Ljubav je, na primer, idealizovana kao permanentno i nepromenljivo stanje kako se prezentuje u popularnim filmovima i drugim medijima popularne kulture. Obećanje o večnoj, ljubavi koja ne umire je romantičarski kliše. U praksi, strastvena privlačnost romatične ljubavi je ograničenog trajanja i niko ne živi srećno do kraja života (iako ljudi uspevaju da budu prilično zadovoljni u većem delu svog života). Romatična ljubav je stanje opijenosti, izmenjeno stanje svesti i za razliku od većine drugih stanja svesti vrlo podložno promeni.
Takođe, ljudi zamišljaju da će im uspeh na poslu doneti konstantnu sreću. Jedna poznata studija pokazuje da veliki broj ideja o uspehu ima gotovo bajkoliki kvalitet (Levinson 1973.). Ljudi su smatrali da ako postignu bar neki nivo uspeha, svi njhovi problemi, brige, životne nedaće će nestati. U mnogo slučajeva, tranzicija u srednjem dobu, u kome se uglavnom ispunjavaju poslovni ciljevi, dešava se kao posledica uviđanja da sa njihovim ispunjenjem ne nestaju drugi negativni aspekti života.
U mnogim mitologijama obrađuje se upravo ova tema- primer za to je Homerova priča iz Odiseje o vojnicima koji jedu lišće lotusa. U ovoj priči, Odisejev brod se usidruje na ustrvo gde lokalci sve vreme sede i jedu slobodno niklo lotusovo lišće. Vojnici im se pridružuju i počinju da se osećaju veoma srećno sve vreme , tako da počinju da gube interesovanje za bilo šta drugo i odlučuju da ostanu na ostrvu. Odisej je morao silom da ih vrati na brod i ode. Ovaj mit bavi se mogućnočću da se zaista otkrije supstanca koja bi mogla da ljude zauvek učini ispunjenim. Ta ideja je uvek predstavljena kao izuzetno zavodljiva, ali opasna jer vodi gubljenju interesovanja za druge aktivnosti. Droge nose isto obećanje-da će se osoba osećati uvek dobro. Sa druge strane, one donose opasnost da će osoba izgubiti interesovanje za bilo šta drugo, što na duži rok donosi štetu ososbi.
Drugi mit, mit o Faustu, prema najpoznatijoj Geteovoj verziji govori isto.
Đavo mu nudi zemaljska zadovoljstva sve dok Faust ne poželi da ona traju, u tom slučaju đavo mu može tražiti dušu. Faust veruje da je pametan i dovoljno zreo čovek da zna da to nije izvodljivo i kladi s da će moći da iskusi zadovoljstvo bez želje da ono traje. Medjitim, on gubi, što implicira da ljudsko biće ne može da ne želi večno trajanje zadovoljstva čak i kada zna da je ta želja potencijalno veoma opasna. Centralno mesto u ovom mitu je vrlo negativan stav o trajnosti zadovoljstva, pošto pokazuje kako je čovek izgubljen (prodat djavolu) onog trenutka kada poželi da zadovoljstvo traje. Prihvatljivo je tragati za zadovoljstvom, moći i znanjem, ali nije bezbedno želeti da oni ponude stalno ispunjenje. Mit o Faustu jos jednom ukazuje da je ljudsko iskustvo o konstantnoj promeni. Pokušati zaustaviti promenu znači izgubiti sopstvenu ljudskost.